Endokrinologija je oblast medicine posvećena proučavanju hormonske ravnoteže u telu. Hormoni su tihi dirigenti, upravljaju mnogim procesima u našem organizmu - od metabolizma do raspoloženja, od rasta do reprodukcije.

Razumevanje i održavanje ove hormonalne harmonije ključno je za očuvanje optimalnog zdravlja. Kroz preciznu dijagnostiku i personalizovani pristup lečenju, naš tim stručnjaka radi sa svakim pacijentom kako bi osigurao najbolje rezultate i unapredio kvalitet njihovog života.

Endokrinološki pregled u BB Cinici

U BB Clinici endorinološki pregled, dijagnostikovanje i lečenje obavlja dr Marija Tomić sa svojim timom.
Dr Marija Tomić je specijalista interne medicine, subspecijalista endokrinologije sa visegodišnjim kliničkim iskustvom u ovoj oblasti. Njen specijalni fokus je lečenje dijabetesa i gojaznosti.

Dr Marija Tomić Kardiolog Specijalista interne medicine sa višedecenijskim iskustvom u oblasti kardiologije

Bolesti endokrinog sistema - Kad se radi endokrinološki pregled?

Dr Marija Tomić kaže da disbalans hormona značajno remeti kvalitet života i da se pacijenti najčešće obraćaju za pomoć kada su sledeća stanja u pitanju:

• Dijabetes: Dijabetes melitus je jedan od najčešćih endokrinih poremećaja. Postoje dve osnovne vrste - dijabetes tipa 1 (gde telo ne proizvodi dovoljno insulina) i dijabetes tipa 2 (gde telo ne koristi insulin efikasno). Ovo stanje dovodi do povišenog nivoa šećera u krvi.
• Hipotireoza: Stanje koje nastaje kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona štitne žlezde. To može dovesti do usporenog metabolizma, umora, gojaznosti i drugih simptoma.
• Hipertireoza: Suprotno od hipotireoze, ovo stanje nastaje kada štitna žlezda proizvodi previše hormona štitne žlezde. To može rezultirati povećanim metabolizmom, gubitkom težine, ubrzanim radom srca i drugim simptomima.
• Gojaznost: Gojaznost nije samo estetsko pitanje, već oboljenje koje dovodi do značajnog hormonskog disbalansa, reproduktivnih smetnji i niza oboljenja svih organa u telu
• Poremećaji polnih hormona: Ovi poremećaji mogu obuhvatiti stanja kao što su sindrom policističnih jajnika (PCOS) kod žena ili nizak testosteron kod muškaraca. PCOS može dovesti do nepravilnih menstrualnih ciklusa, pojacane maljavosti, akni i poteškoća sa začećem.
• Osteoporoza: Ovo stanje karakteriše smanjenje gustine kostiju, često povezano sa smanjenjem nivoa hormona, posebno estrogena kod žena u postmenopauzi.

Dijagnostika bolesti endokrinog sistema u BB Clinici

Svaki pregled počinje razgovorom, pa tako i pregled kod endokrinologa. Bitno je da lekaru predočite sva predhodno poznata stanja i priložite istoriju bolesti, a lekar će vas dalje uputiti na potrebne testove i analize.

Neki od najčešćih testova na koje ćete biti upućeni su:

• Testiranje nivoa šećera u krvi: glikemija naste, HbA1c, 2h OGTT, C peptid
• Testiranje hormona štitne žlezde: Ovi testovi uključuju merenje nivoa TSH (stimulišući hormon štitne žlezde), FT3 (free-trijodotironin) i FT4 (free-tiroksin) kako bi se procenila funkcija štitne žlezde, kao TPO, Tg, TSH-R antitela, tumor markeri :calcitonin
• Testiranje polnih hormona: Ovo uključuje analizu nivoa testosterona kod muškaraca, a kod žena estrogena i progesterona kao i drugih steroidnih hormona
• Bazalni hormonski status hipofize sa hormonima ciljnih zlezda: TSH, FT4,FSH,LH,estradiol, testosteron, ACTH, dnevni profil kortuzola u 08 i 20h, IGF-I, prolaktin

Ovi testovi su samo neki od najčešćih u endokrinološkoj praksi. Konačni izbor analiza zavisiće od simptoma, istorije bolesti i specifičnih problema koje pacijent ima, a određuju ih endokrinolog ili lekar specijalista na osnovu individualnog slučaja.

Endokrinologija i začeće

Hormonski balans igra jako važnu ulogu u reproduktivnom periodu, kako žena tako i muškaraca. Hormonski poremećaji mogu biti razlog zašto trudnoća spontano ne nastaje. 

Endokrinološki poremećaji kod žena

Neki od najčešćih hormonskih poremećaja kod žena koji mogu značajno uticati na plodnost, ili otežati ili sprečiti začeće su:

• Sindrom policističnih jajnika (PCOS): PCOS je najčešći hormonski poremećaj u reproduktivnom periodu žene, ispoljava se nepravilnim menstrualnim ciklusima, aknama, pojačanoj maljavosti, policističnim jajnicima. Povišeni nivoi androgena i insulina mogu ometati ovulaciju i otežati začeće.
• Poremećaji štitne žlezde: Hipotireoza (smanjena funkcija štitne žlezde) ili hipertireoza (povećana funkcija štitne žlezde) mogu poremetiti menstrualne cikluse i ovulaciju, otežavajući pritom začeće.
• Hiperprolaktinemija: Povećani nivoi hormona prolaktina mogu sprečiti ovulaciju i uzrokovati nepravilne menstrualne cikluse.
• Nedostatak luteinizirajućeg hormona (LH) i folikulostimulirajućeg hormona (FSH): Ovi hormoni su od ključne važnosti za normalan menstrualni ciklus i ovulaciju. Nedostatak ovih hormona može dovesti do problema sa ovulacijom.
• Hipotalamička amenoreja: Ovaj poremećaj, često uzrokovan stresom, poremecajem ishrane u smilsu anoreksije ili ekstremnim fizičkim opterećenjem, može poremetiti hipotalamičko lučenje hormona, što dovodi do izostanka menstruacije i problema sa začećem.
• Poremećaji hormona reproduktivnog sistema: Neravnoteža estrogena, progesterona ili drugih hormona reproduktivnog sistema može uticati na redovnost ovulacije i menstrualnih ciklusa.

Endokrinološki poremećaji kod muškaraca

Isto važi i kada je muški pol u pitanju. Disbalans hormona može zaustaviti spermatogenezu ili na druge načine uticati na zdravlje muškarca.

Nekoliko ključnih hormonskih poremećaja koji mogu uticati na sposobnost začeća kod muskarca su:

• Nizak nivo testosterona: Nedostatak testosterona može uticati na proizvodnju spermatozoida, smanjujući kvalitet i količinu sperme.
• Povišeni nivoi prolaktina: Iako se povišeni nivoi prolaktina često povezuju sa ženskim hormonskim problemima, kod muškaraca mogu smanjiti proizvodnju testosterona i uticati na plodnost.
• Hipotalamičko-lučenje hormona: Poremećaji u hipotalamusu ili hipofizi, koji kontrolišu lučenje hormona poput FSH (folikul-stimulišući hormon) i LH (luteinizirajući hormon), mogu uticati na proizvodnju spermatozoida.
• Problemi sa štitnom žlezdom: Disfunkcija štitne žlezde može uticati na nivo testosterona i time na plodnost.
• Kongenitalni poremećaji: Određeni genetski faktori mogu dovesti do različitih hormonskih poremećaja koji utiču na plodnost, kao što su Klinefelterov sindrom, gde muškarac ima dodatni X hromozom.
• Problemi sa nadbubrežnom žlezdom: Poremećaji kao što je sindrom neadekvatne sekrecije kortizola mogu imati uticaj na hormone i funkciju testisa.

Kada muškarac ima hormonske poremećaje koji utiču na plodnost, važno je konsultovati se sa endokrinologom ili specijalistom za reproduktivnu medicinu. Identifikacija ovih problema i odgovarajuće lečenje, kao što su terapije hormonima ili promene u načinu života, mogu poboljšati plodnost muškarca i povećati šanse za uspešno začeće.

Najčešće postavljena pitanja 

Pitanje: Šta je endokrinologija i kada bih trebao/la posetiti endokrinologa?

Odgovor: Endokrinologija je grana medicine koja se bavi proučavanjem hormonskih poremećaja i funkcije endokrinih žlezda. Poseta endokrinologu preporučuje se kada imate simptome poput neobjašnjivog gubitka ili dobijanja težine, promena u menstrualnom ciklusu, umora ili problema sa kontrolom nivoa šećera u krvi.

Pitanje: Kako se dijagnostikuju endokrini poremećaji?

Odgovor: Dijagnostika endokrinih poremećaja obično uključuje analizu simptoma, fizički pregled, laboratorijske testove krvi za merenje nivoa hormona i može zahtevati dodatne specifične testove, poput ultrazvuka ili scintigrafije.
 

Pitanje: Koje terapije se koriste za dijabetes?

Odgovor: Terapija za dijabetes može uključivati plan ishrane, vežbe, oralne lekove, insulin ili kombinaciju ovih tretmana. Cilj je održavanje normalnih nivoa glukoze u krvi kako bi se sprečile komplikacije.

Pitanje: Kako se leči poremećaj štitne žlezde?

Odgovor: Lečenje zavisi od vrste poremećaja. Hipotireoza se obično leči supstitucijom hormona, dok se hipertireoza može lečiti lekovima, radioaktivnim jodom ili hirurškim putem.
 

Pitanje: Kako se može upravljati sindromom policističnih jajnika (PCOS)?

Odgovor: Lečenje PCOS-a može uključivati promene u načinu života, kao što su ishrana i vežbanje, upotrebu oralnih kontraceptiva za regulaciju menstrualnog ciklusa ili lekove za kontrolu nivoa šećera i insulina.

Pitanje: Kako mogu smanjiti rizik od osteoporoze?

Odgovor: Redovna fizička aktivnost, unos kalcijuma i vitamina D, kao i redovni pregledi kod lekara mogu pomoći u smanjenju rizika od osteoporoze.